Европске цркве сведоче преко граница

4 јун, 2018

Две године студија и дијалога кулминирало је презентацијама, дискусијама и одлукама о будућности Европе на Генералној скупштини 2018 Конференције европских цркава (КЕЦ) у Новом Саду.

Двогодишњим процесом консултација дошло се до закључка да цркве морају бити активне у друштву и потковане „квалификованом теологијом”. Три класична појма сачињавају основне јединице таквог приступа:

  • Коинониа, изградња заједништва међу црквама
  • Диакониа, служење људима у свету
  • Мартириа, разумно сведочење ширем друштву

Порука коју је послао Његова свесветост васељенски патријарх Вартоломеј, а пренео потпредседник КЕЦ-а метрополит Емануел француски, наглашава да је тренутно Европа у крхком стању, али да „секуларизована Европа не може бити одсечена од своје хришћанске прошлости” и да ће „хришћанске цркве остати значајан простор у ком се слобода може испољити”. У поруци су издвојена три приоритета: 1) положај хришћана на истоку, 2) људска права и 3) заштита животне средине.

„Историја указује, а заповест Исусова упућује, на то да црква најпре треба да тежи ка томе да буде света заједница, заснована на реду и узајамној љубави, служењу и гостољубивости”, рекао је надбискуп Кантербурија Џастин Велби, у главном обраћању Скупштини. „То све звучи добро и безазлено, али је, у ствари, нешто што се директно супроти свему ономе што видимо да се данас догађа у Европи.

Друго, присуство и сведочанство цркве морају бити снажнији у изградњи јединства у односу на центрифугалне силе унутар Европе и њихову разарачку моћ. Наша екуменска настојања нису ту ради организационе уредности, већ да би црква била веран сведок и да би била присутна”, рекао је он.

Бискуп Петра Боссе-Хубер, начелница одељења за екуменске односе и службе у иностранству Евангеличке цркве у Немачкој рекла је у свом обраћању: „Које је наше заједничко сведочанство у Европи? Ми можемо сведочити о нашем искуству у вери која држи људе у животу и подупире у тренутку смрти. Ово је повезано са превладавањем граница. Прелазак граница је рана особина хришћанства. Ова уметност преласка граница се мора стално изнова учити и ми морамо да оснажимо наше везе између земаља.”

Цитирајући 1. Коринћанима 1:10, у тумачењу Мартина Лутера, она је апеловала на Скупштину да се „држе једни других”. Сведочанство о јединству је нешто што „можемо испољити. Аргумент не мора да се гради на уштрб јединства.”

Саопштење са Омладинске предскупштине је покренуло сличне теме, позивајући КЕЦ и њене цркве чланице да заједно посведоче о праведности која прелази границе:

„Као млади хришћани Европе који смо сведоци неправде, подржавамо КЕЦ у настојањима да ради на правди и заступа праведну политику на европском нивоу, укључујући европске институције и Савет Европе. На пример, то би између осталог обухватало рад на климатским питањима која имају велик утицај на садашњу и на будуће генерације, сарадња на изради хуманије политике у вези са миграцијом и заступање могућности приступачнијег путовања грађана из земаља које нису чланице ЕУ у земље чланице ЕУ.”

„Ја држим ваше животе у својим рукама. Ви држите мој живот у вашим рукама”, рекла је Амели Кордес у представљању омладине Скупштини. „Политика која се данас спроводи у Европској унији има утицај на људе у Европи и широм света. Сви морају да живе са политичким одлукама које се данас доносе. Не желим да кажем својој будућој деци да нисам учинила ништа. Не треба да градимо зидове, већ мостове.”

Како се Европа суочава са све већим изазовима, укључујући пораст национализма, Брегзит, миграцију и финансијску кризу, Управни однор КЕЦ-а на састанку одржаном у јуну 2016. године покренуо је дискусију о будућности Европе путем писма у ком се, између осталог, каже:

„Политичка и економска дезинтеграција су изгледа постале нова норма. Европљани губе поверење у европски пројекат, расте неповерење у политичаре и структуре којима они служе, а политика се свела на националне интересе. У овом отвореном писму, КЕЦ се враћа на фундаментално питање заједничких вредности и како су те вредности изражене у Европи данас. Постојање и процват Европске уније је у средишту ове дискусије, али гледаћемо и ван њених граница.”

Процес је усмерен на улогу коју цркве данас могу да имају по питању тога шта значи бити Европљанин, које су то заједничке вредности свих Европљана и које циљеве треба поставити зарад будућности Европе.

Обављена је широка консултација са више од четрнаест цркава чланица КЕЦ-а, партнерским организацијама и националним саветима цркава, које су допринеле на различите начине. Поред тога, током 2017. године, КЕЦ је био домаћин регионалних консултација како би се саслушала искуства из различитих географских делова континента и тиме оформио прави европски одговор на заједничке изазове.

„Јавна теологија опремљена таквим инструментима не би требало да се плаши неизбежног сусрета са секуларизмом. Такав сусрет неће бити претња, већ прилика за цркве”, наводи су у извештају презентованом Скупштини.

About cookies

We use cookies for website functionality and to give you a personalized experience on assembly2018.ceceurope.org. By continuing the navigation, you agree.